Pitanje kuma, tetka ili nekog sličnog veseljaka klincu iz osnovne koji neće da prizna da ima curu. Ide brza rafalna paljba jednostavnih pitanja na koja je odgovor uglavnom- "dobro"
Onda veseljak ubacuje pitanje-bombu- "Kako cura?"
Jadno dete se zbuni i kaže dobro, bez da razmisli.
Tek po slavodobitnom izrazu veseljakovog lica malom je jasno da ga je kum zajebao.
V: Imaš curu?
K: Nemam.
V: Kako nemaš, nisi valjda neki...da ne kažem...
K: Nisam, samo nemam curu.
V: Pametan si ti mali, vidi mene, oženio onu tvoju debelu tetku, ništa me ne sluša, samo mi pare troši.
K: (nezainteresovano) Aha.
V: Nego, reci ti meni kako škola?
K: Dobro.
V: Kako učiteljica?
K: Dobro.
V: Kako ti uči rođak Milutin?
K: Dobro.
V: A mala Milica, komšinica?
K: Dobro.
V: Kako ti ide množenje?
K: Dobro.
V: Kako fudbal?
K: Dobro
V: Kako ti cura?
K: Dobro.
V: hahahaha, aha, imaš curu, je li, znao sam ja, hehehe...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Bzv
sviđ +++