
Ситуација у којој дрчност и похлепа превазлазе границе културног, па и нормалног. Вечито незадовољство постојећом сталежом(неосновано наравно), без обзира на то што је сасвим солидан и задовољавајућ. Завидност је некима једноставно болест од које се никад не излече. И увек су у трипу да заслужују више, без обзира на то да би се многи поломили да тако живе.
Мали Буги(тату му зову Бугарин, те је он Буги):
Татко,татко каће ми купиш кола? Положио сам још зимус, а немам кола.
Бугарин: А бре сине, маме ти га набивем, те су ти кола позади у двориште.
Буги трчи од среће, да види шта ги му је татко купиа, и у дворишту затиче разјебаног трабанта. Враћа се сав разочаран и бесан:
А бе татко, какав си ми ово крш купиа, рибе ће да беже од мене кад ме виде.
Бугарин: А бе синко, маме ти га набивам, какве су ти рибе, кола су ти златна.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Vala, baš +.
Хахахахах