Ситуација у којој дрчност и похлепа превазлазе границе културног, па и нормалног. Вечито незадовољство постојећом сталежом(неосновано наравно), без обзира на то што је сасвим солидан и задовољавајућ. Завидност је некима једноставно болест од које се никад не излече. И увек су у трипу да заслужују више, без обзира на то да би се многи поломили да тако живе.
Мали Буги(тату му зову Бугарин, те је он Буги):
Татко,татко каће ми купиш кола? Положио сам још зимус, а немам кола.
Бугарин: А бре сине, маме ти га набивем, те су ти кола позади у двориште.
Буги трчи од среће, да види шта ги му је татко купиа, и у дворишту затиче разјебаног трабанта. Враћа се сав разочаран и бесан:
А бе татко, какав си ми ово крш купиа, рибе ће да беже од мене кад ме виде.
Бугарин: А бе синко, маме ти га набивам, какве су ти рибе, кола су ти златна.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Vala, baš +.
Хахахахах