Divlja čovekolika bića sa velikom čupavom kosom goli i dlakavi priča se da žive blizu kamenja na palninama, napadaju iz zasede izgubljene ljude ali prava njihova priroda nije zla, već su jako plašljivi i većinom se kriju od ljudi, smeju da se približe čoveku jedino ako je sam.
Postoje i ženske veštice Kalandjurke koje žive na drveću nekad dozivaju ljude čudnim glasom i potom ih ubiju, jako lukava stvorenja.
Legenda o ovim bićima se zasniva na istinitim pričama ljudi u Sirenićkoj župi na Kosovu ali vidjeni su i u centralnoj Srbiji.
Moje lično mišljenje a i mnogih da su to možda bili neka vrsta divljih ljudi, slični nedreatalcima a nije i isključeno da su to poludeli ljudi ili neki stari kult van cvilizacije.
Danas je ova legenda zaboravljena ostao je samo izraz Klandjurka koja opisuje čupavog, kosatog i neurednog čoveka ili ženu.
Gledam TV i ide spot jedne rokerske grupe a moja baba na to:
-U bre kakvi su strašni ko Kalandjurke!
-He he he Kalandjurke, šta je to?
-Pa to su...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.