Onih nekoliko dana u godini koje izdvojimo za "odmor" u prirodi. Nekoliko gajbi Jelena, kilo-dva ćevapa i kobasica, okrpljen šator i u šumu. Prvi dan zaista bude lepo. Relaksacija i uzivanje. Drugi dan vec pocinjes da shvatas da ce ponestati piva i hrane, pa se slepas za prevoz do grada da kupis jos jer je celo drustvo toliko odvaljeno da niko ne moze da ustane, treci dan pocinjes smrdis sam sebi, cetvrti dan ne mozes da ustanes iz satora koliko si odvaljen od alkohola, podocnjaci se spustili do usta. Peti dan je kritican, jer ti prilaze roditelji, ne prepoznaju te i pitaju znas li mozda njihovo dete i gde kampuje.
Ćale i keva: Je li mali, znaš li ti našeg Mihajla??
Mihajlo: Pa gde ste matoriiii..... bljuuuuuuuuuuuuuvvv......
Ćale i keva: Ijuuuu crni Mihajlo!
