Заправо не, то је само покушај мимикрије и скретање са круцијалног објашњења претходне ситуације која је вероватно изазвала шок околине, неким индолентним поступком. Субјект који изговара ове речи жели да докаже да је он такав, да је у складу са његовом природом и да је тај поступак кулминација његовог темперамента. Глупост! Лаички покушај придавања себи важности и облачење у рухо безкрупулозности Мајлка Корлеонеа, апатије Грегори Хауса, превртљивости Остапа Бендера, префињене окрутности Ханибала Лектора и све то ни за шта, јер у стилу Минхаузена додајеш себи особину коју немаш.
Није битно који је проблем на столу, битно је наговештај да си то ти, а ниси, а ипак јеси, јер те знам. Климање главом даје потврду исправности поступка, иако ту нешто не штима, јер те не знам.
- И ти си отишао и зезнуо си оне људе који су те чекали. Дај па шта ће сада рећи о мени, па ја сам те послао да их чекаш. Кола се увек ломе на мени.
- Па каснили су, нисам хтео да их више чекам. Шта би ти урадио?
- Сачекао, ако сам ти поверио то да одрадиш то повлачи да чекаш и сат времена, ако треба. Ја бих тако урадио. Такав је посао.
- Не могу ја тако, то ме вређа. Ти као да ме не знаш?! То је било испод части за мене, познајеш ме толико дуго и знаш да сам такав. Окрећем леђа свему и крај приче.
- Аха...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.