
Заправо не, то је само покушај мимикрије и скретање са круцијалног објашњења претходне ситуације која је вероватно изазвала шок околине, неким индолентним поступком. Субјект који изговара ове речи жели да докаже да је он такав, да је у складу са његовом природом и да је тај поступак кулминација његовог темперамента. Глупост! Лаички покушај придавања себи важности и облачење у рухо безкрупулозности Мајлка Корлеонеа, апатије Грегори Хауса, превртљивости Остапа Бендера, префињене окрутности Ханибала Лектора и све то ни за шта, јер у стилу Минхаузена додајеш себи особину коју немаш.
Није битно који је проблем на столу, битно је наговештај да си то ти, а ниси, а ипак јеси, јер те знам. Климање главом даје потврду исправности поступка, иако ту нешто не штима, јер те не знам.
- И ти си отишао и зезнуо си оне људе који су те чекали. Дај па шта ће сада рећи о мени, па ја сам те послао да их чекаш. Кола се увек ломе на мени.
- Па каснили су, нисам хтео да их више чекам. Шта би ти урадио?
- Сачекао, ако сам ти поверио то да одрадиш то повлачи да чекаш и сат времена, ако треба. Ја бих тако урадио. Такав је посао.
- Не могу ја тако, то ме вређа. Ти као да ме не знаш?! То је било испод части за мене, познајеш ме толико дуго и знаш да сам такав. Окрећем леђа свему и крај приче.
- Аха...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.