Zapravo ne, to je samo pokušaj mimikrije i skretanje sa krucijalnog objašnjenja prethodne situacije koja je verovatno izazvala šok okoline, nekim indolentnim postupkom. Subjekt koji izgovara ove reči želi da dokaže da je on takav, da je u skladu sa njegovom prirodom i da je taj postupak kulminacija njegovog temperamenta. Glupost! Laički pokušaj pridavanja sebi važnosti i oblačenje u ruho bezkrupuloznosti Majlka Korleonea, apatije Gregori Hausa, prevrtljivosti Ostapa Bendera, prefinjene okrutnosti Hanibala Lektora i sve to ni za šta, jer u stilu Minhauzena dodaješ sebi osobinu koju nemaš.
Nije bitno koji je problem na stolu, bitno je nagoveštaj da si to ti, a nisi, a ipak jesi, jer te znam. Klimanje glavom daje potvrdu ispravnosti postupka, iako tu nešto ne štima, jer te ne znam.
- I ti si otišao i zeznuo si one ljude koji su te čekali. Daj pa šta će sada reći o meni, pa ja sam te poslao da ih čekaš. Kola se uvek lome na meni.
- Pa kasnili su, nisam hteo da ih više čekam. Šta bi ti uradio?
- Sačekao, ako sam ti poverio to da odradiš to povlači da čekaš i sat vremena, ako treba. Ja bih tako uradio. Takav je posao.
- Ne mogu ja tako, to me vređa. Ti kao da me ne znaš?! To je bilo ispod časti za mene, poznaješ me toliko dugo i znaš da sam takav. Okrećem leđa svemu i kraj priče.
- Aha...
