Заправо не, то је само покушај мимикрије и скретање са круцијалног објашњења претходне ситуације која је вероватно изазвала шок околине, неким индолентним поступком. Субјект који изговара ове речи жели да докаже да је он такав, да је у складу са његовом природом и да је тај поступак кулминација његовог темперамента. Глупост! Лаички покушај придавања себи важности и облачење у рухо безкрупулозности Мајлка Корлеонеа, апатије Грегори Хауса, превртљивости Остапа Бендера, префињене окрутности Ханибала Лектора и све то ни за шта, јер у стилу Минхаузена додајеш себи особину коју немаш.
Није битно који је проблем на столу, битно је наговештај да си то ти, а ниси, а ипак јеси, јер те знам. Климање главом даје потврду исправности поступка, иако ту нешто не штима, јер те не знам.
- И ти си отишао и зезнуо си оне људе који су те чекали. Дај па шта ће сада рећи о мени, па ја сам те послао да их чекаш. Кола се увек ломе на мени.
- Па каснили су, нисам хтео да их више чекам. Шта би ти урадио?
- Сачекао, ако сам ти поверио то да одрадиш то повлачи да чекаш и сат времена, ако треба. Ја бих тако урадио. Такав је посао.
- Не могу ја тако, то ме вређа. Ти као да ме не знаш?! То је било испод части за мене, познајеш ме толико дуго и знаш да сам такав. Окрећем леђа свему и крај приче.
- Аха...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.