Kada jedeš nešto što ne može da se jede, što ne izgleda kao hrana,
što možda i nije hrana, čega ima dovoljno da se najedu 2 mršava vrabca,
slobodno možeš da kažeš da si se najeo kao Džeki kad oliže muda.
Mnogo se volimo. Još se nismo venčali a već smo počeli da živimo zajedno.
Iznajmili smo stan u kome gradimo polako svoj zajednički život.
Moja duša želi da budemo prava porodica i da ona bude prava žena.
Nešto je skuvala. Ili ispekla. U svakom slučaju je ugljenisano.
- Medice moj, ovo je prva večera koju sam sama spremila? Jesi li se dobro najeo?
- Divno sam se najeo, šećeru...
Pa onda nastavljam u sebi...
(...Kao Džeki kad oliže muda. Odoh ja na burek i jogurt. Jebem ti ljubav ovakvu.)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.