
-Ето, лепо сам ти рекла да не волим да идем код твојих, чим дођем до ове равнице осетим се као да сам на Месецу, нигде брда, нигде жбуна, само ове ливадетине и кукуруз, пала сам у депресију, а нисмо још ни стигли. Да не помињем онај последњи пут кад смо били, мени се ишло у вц, а нисам имала где да се сакријем, севало ми дупе као рефлектор. Јаоо, а тек кад твоја МАМА почне да смара како си промашио поенту живота кад си мене оженио, доживећу нервни слом. Па сад бих се и код мојих у Чунгулу вратила, музла козе и цепала дрва, само да нисам овде бре!
-Е жено, ту сам те чекаo. Карта за повратак мами и тати ти је у задњем џепу твоје ташне, аутобус те чека чим стигнемо у Зрењанин, а по тебе ћу већ доћи кад се сетим и нахватам магарца, пошто се по тим твојим брдима колима не може. Лепо се проведи, женче хехе.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
kakva je to žena koja nume da piša u kukuruzu... +
Autorka Mesečarka, a u naslovu Mesec. lolo +
Ravnica je majka nego Turci navikli na brda, pa im smeta naša Austro-Ugarska ravnica +