-Ето, лепо сам ти рекла да не волим да идем код твојих, чим дођем до ове равнице осетим се као да сам на Месецу, нигде брда, нигде жбуна, само ове ливадетине и кукуруз, пала сам у депресију, а нисмо још ни стигли. Да не помињем онај последњи пут кад смо били, мени се ишло у вц, а нисам имала где да се сакријем, севало ми дупе као рефлектор. Јаоо, а тек кад твоја МАМА почне да смара како си промашио поенту живота кад си мене оженио, доживећу нервни слом. Па сад бих се и код мојих у Чунгулу вратила, музла козе и цепала дрва, само да нисам овде бре!
-Е жено, ту сам те чекаo. Карта за повратак мами и тати ти је у задњем џепу твоје ташне, аутобус те чека чим стигнемо у Зрењанин, а по тебе ћу већ доћи кад се сетим и нахватам магарца, пошто се по тим твојим брдима колима не може. Лепо се проведи, женче хехе.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
kakva je to žena koja nume da piša u kukuruzu... +
Autorka Mesečarka, a u naslovu Mesec. lolo +
Ravnica je majka nego Turci navikli na brda, pa im smeta naša Austro-Ugarska ravnica +