Познати љубавник и јеб*ч из околине Призрена. Именом Рамиз Садику, познат је постао када су га Немци стрељали, заједно са Бором Вукмировићем. Чињеницу да су Боро и Рамиз отишли пред стрељачки строј загрљени КПЈ је искористила у циљу промовисања своје 'братство јединство' иконографије, те су Боро и Рамиз овековечили тобожњу српско-шиптарску љубав. Истина је, наравно, била скривена: Рамиз, а.к.а. Капетан Леши, наскочио је Бору у очају, увидевши да су пушчане цеви Вермахта сигуран крај за његову јебачку каријеру, те су их плотуни погодили загрљене - тачније, Боро се бранио, а Рамиз је наваљивао.
Касније је један од најпрепознатљивијих симбола Приштине добио назив по овом двојцу - дворана 'Боро и Рамиз'.
„ Цвет'о јоргован, иду летње ноћи,
Леши-капетан, када ћеш ми доћи?
Сија месец жути, као у сред дана,
док Азиза грли, љуби Леши-капетана...”
Kad se kaže za nekog da je ''state of the art'' lopov, koristi se ime ovog poznatog partizanskog kapetana, pre svega zbog istovetnosti prezimena i glagola na srpskom jeziku koji je žargon za krađu.Čin ima augmentativni efekat tj. uvećava ''veštinu'' dotičnog u očima slušaoca.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.