
Познати љубавник и јеб*ч из околине Призрена. Именом Рамиз Садику, познат је постао када су га Немци стрељали, заједно са Бором Вукмировићем. Чињеницу да су Боро и Рамиз отишли пред стрељачки строј загрљени КПЈ је искористила у циљу промовисања своје 'братство јединство' иконографије, те су Боро и Рамиз овековечили тобожњу српско-шиптарску љубав. Истина је, наравно, била скривена: Рамиз, а.к.а. Капетан Леши, наскочио је Бору у очају, увидевши да су пушчане цеви Вермахта сигуран крај за његову јебачку каријеру, те су их плотуни погодили загрљене - тачније, Боро се бранио, а Рамиз је наваљивао.
Касније је један од најпрепознатљивијих симбола Приштине добио назив по овом двојцу - дворана 'Боро и Рамиз'.
„ Цвет'о јоргован, иду летње ноћи,
Леши-капетан, када ћеш ми доћи?
Сија месец жути, као у сред дана,
док Азиза грли, љуби Леши-капетана...”
Kad se kaže za nekog da je ''state of the art'' lopov, koristi se ime ovog poznatog partizanskog kapetana, pre svega zbog istovetnosti prezimena i glagola na srpskom jeziku koji je žargon za krađu.Čin ima augmentativni efekat tj. uvećava ''veštinu'' dotičnog u očima slušaoca.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.