
Познати љубавник и јеб*ч из околине Призрена. Именом Рамиз Садику, познат је постао када су га Немци стрељали, заједно са Бором Вукмировићем. Чињеницу да су Боро и Рамиз отишли пред стрељачки строј загрљени КПЈ је искористила у циљу промовисања своје 'братство јединство' иконографије, те су Боро и Рамиз овековечили тобожњу српско-шиптарску љубав. Истина је, наравно, била скривена: Рамиз, а.к.а. Капетан Леши, наскочио је Бору у очају, увидевши да су пушчане цеви Вермахта сигуран крај за његову јебачку каријеру, те су их плотуни погодили загрљене - тачније, Боро се бранио, а Рамиз је наваљивао.
Касније је један од најпрепознатљивијих симбола Приштине добио назив по овом двојцу - дворана 'Боро и Рамиз'.
„ Цвет'о јоргован, иду летње ноћи,
Леши-капетан, када ћеш ми доћи?
Сија месец жути, као у сред дана,
док Азиза грли, љуби Леши-капетана...”
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
dadoh +, ali mi se ne sviđa što cenzurišeš jebač a ne cenzurišeš jebačku karijeru?
više nisi fin:))