Onaj film koji na TV Fox-u puštaju posle "Kad porastem biću Kengur".
Ženski guč. Granica između patriotizma i ekscesa. DImenzioni portal između domena sarme, truba i goblena, i nevremenskog poteza spiralnog extathiosa u bezakonje ničega. Ćale ili ujak? Tenor na sceni ili šaptač za stražnjom zavesom? Čudesni začetak, ili dvanaestopalačni svršetak? Posledice ne izostaju, a neuspeh vreba sa obe strane. Istorija pamti hrabre.
*uf, okrenula se leđima, možda i ne skonta, sad il' nikad...*
*škriip, cvil*
PLJAAAASSSS!!! (po aparatu)
- Kud' si poš'o, Stanislave, u Mađarsku po Vajkrem?! Vraćaj se 'de'z bio, nemoj da te SANJAM!
Kuća na granici sa 'cige malom'.U dvorištu nema nijedne bicikle,a automobil je kamufliran i vezan lancima i katancima. Pit bulovi su prodati u delovima kao i sve ostalo što je maznuto. Ukućani su posebna priča. Uvek spremni da osujete svaki nov pokušaj kradje zimnice ili cega već. Spremni za odbranu svoga roda,čekaju taj sveti trenutak za juriš i totalnu osvetu. Ćale,djeneral,spava u gaćama,čak i zimi, jer je tako brži,brži i od geparda.Žena psuje dan kada se udala,napustila selo lepše od Pariza i došla tu gde jeste.Njihov sin,talentovani fašista,celog života trpeo batine u povratku iz škole,uvek je spreman.Baba,veteran, spava sa oklagijom ispod jastuka,naravno,zalepljena joj je za ruku selotejpom,kako bi mogla lakše da manevriše.
Ciga u dvorištu..Ava kari soske mange kurafte dija
Baba: EVEE GIII !!!!
Cale : U BOOOOOOOJJJJ
Žena : Majkeee vi ga štrokavee !!
Sin: Vreme je...AAAAAAA!!!
Kada je vreme ponovo počelo da postoji i kada su forenzičari sakupili malog cigu koji je slučajno ušao u dvorište,baba je udarila još jednu crtu na oklagiji, a na pitanje inspektora je odgovorila kao i uvek : Sinko,šta baba zna sta je fraktura lobanje.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.