Čisto iživljavanje pomoćnih sudija nad fudbalerima i njihovim krhkim osećanjima. Sadizam. Pusti te malo da se raduješ i ponadaš i onda cap, sruši ti Sneška dok si rek'o keks i još se ispiša po njemu.
Dobro poznat scenario.
Komentator: "Odlična lopta u prazan prostor. Tamo je Inzagi. Dobar prijem lopte, vrljav šut iiiiii - gol!"
Euforija. Osmeh na Inzagijevom licu govori da je on, barem u ovom trenutku, najsrećniji čovek na svetu. Pogled ka njegovom licu me podseća na lice deteta kome je otac upravo kupio sladoled ili omiljenu igračku. Ovaj osećaj sigurno vredi milion dolara. Raznežio sam se.
Gledam dalje. Pipo skida dres, trči ka korner zastavici, baca se na kolena ostavljajući trag kočenja od 15 metara, onda ustaje, prilazi korner zastavici, sledi par udaraca nogom u nju pa onda desni kroše, direkt, dva aperkata, zastavica je nemoćna, onda vadi motku na kojoj je zastavica i mlati sa njom levo-desno, zastavica otpada, uzima je u ruke, gura u gaće, briše bulju sa njom i trči ka treneru protivničke ekipe da ga inhalira.
A dobro. Raduje se čo'ek. Radujem se i ja. Doživeo sam transfer sreće. Kada bi svi ljudi bili ovako srećni. Pustio sam suzu, onu mušku, najtežu.
Kako samo galantno trči ka protivničkoj klupi, kao ne dodiruje zemlju lebdeći na krilima vetra. Nalazi se na samo nekoliko koraka od cilja. Ustajem sa fotelje. AJDE, JOŠ SAMO MALO! Izdrži!
A daj.. Kao bio je 4 metra u ofsajdu. Inzagi neverue. Neveruem ni ja.
Pokušava na sve načine da natera sudiju da promeni odluku. Maše sudiji ispred nosa sa tri skupljena prsta i to sa obe ruke. Iz sve snage. Džabe. Ofsajd je sviran. POSLE 5 MINUTA!
Pa otpala ti ta ruka sa kojom dižeš zastavicu dželatu jedan, sviraj ranije 'oćeš čovek da rikne!?
: lekarski tim ulazi i daje Inzagiju vodu i šećer :
