Tipična priča svakog propalog šmekera i rokera. U mladosti šmeker, pičke trčale za njim. A on je probirao, moglo mu se. Bio član nekog benda i još i ljepuškast, sve ribe vlažile za njim, kud on prođe barice su ostajale. Ni jednoj nije oprostio, ali ni sa jednom nije predugo ostajao. Seks, droga i rokenrol, život punim plućima. I onda se jedno jutro probudi i shvati da ima pedeset godina, nema ni kučeta ni mačeta,od rokenrola samo je ostalo da svira u nekim nižerazrednim kafanama za neku siću koja jedva da podmiri njegove potrebe, od seksa mu je ostalo da ga više niko ne jebe ni 2%, a od droge-to se ponekad i smota.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.