Žvakaće gume mog detinjstva.Kent je karakterističnog slatkastog ukusa i bio je uvek jeftiniji od Mintija.Kao sličica se dobija neka slika iz tematskog pakovanja(automobil,Barbi ili Ken,maskota fudbalske reprezentacije...).Minti je zeleno-bela žvaka sa blagim ukusom mente.U njoj vas je obavezno čekao neki brkati turski muzičar ili glumac, retko kad glumica.Bio je malo skuplji od Kenta,i za razliku od ovog,i dan danas ga ima kupiti.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
i mog deinjstva... mi smo sa minti igrali igricu ,,karaš, ne karaš'': onaj čija je žvaka sakrije sličicu i pita te karaš/ne karaš, i ti kažeš, a onda ti pokaže sličicu, pa vidiš jel turski glumac ili slučajno neki dobar frajer/devojka :))) +
hahahah mi smo ih samo bacali sa strane jer mi Tarkan i Orhan Gencebay ništa nisu značili u životu :D
boga mi, ja ne znam gde mintija ima da se kupi, ja ih poodavno nisam videla.
stvarno, gde ima da se kupi?
bilo je kod mene na trafici do skora
shock zvake!:-)
+