Mitsko biće, pas koga smo jako voleli a koga više nema. Prisećajući se njegovih vrlina priča vrlo često dostiže mitske razmere.
Nikad više takvog kera, to je bilo čudo jedno. Bio je ogroman,neverovatno snažan ali drag i umiljat kad treba. Ma bili smo prosto povezani telepatski, on je znao sam da donese ogrlicu kad treba da ga šetem i nije voleo tačno one ljude koji su me nervirali. Išao mi je do kioska po novine a u prolazu su mu ovi iz kladionice i listu davali.
Poštara nije dirao, ali zato ove što raznose sudske pozive očima nije mogao videti. A omiljeno mesto za zapišavanje mu nije bilo drvo nego stepenište suda. Ma bio je laf u duši, jednom mi je u parku smuvao i ribu tako što je stigao njeno odbeglo kuče, uhvatio ga za ogrlicu i doveo nazad dok sam je ja tešio...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.