Ненадјебива ствар. Од кеве до кеве зависи колико их често прави, али свима је заједничко дивљачко преждеравање након сервирања КЕВИНИХ КОЛАЧА. Кева, то фантастично биће, зна тачно шта ми волимо да једемо, па можда из тих разлога не прави колаче често.
Велика мана ових колача је то што кева не може направити онолико колача колико ми можемо појести.
За славу, док гости са пренемагањем узимају по који колач.
Гледаш их тужним очима јер си свјестан да би могао лако без скалпа остати уколико се препустиш уживању у том Божијем дару бацањем на тањир на којем стоје колачи. И онда дође тренутак, кад и последњи гости оду, купиш у наносекунди све могуће што је остало на столу, бацаш се на уживање и трудиш се да се не удавиш.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Сленг! насловна! -