Човек који говори само када мора. Он не троши речи на разне атрибуте, апозиције пичке материне. За њега постоје само субјекат и предикат, евентуално неки везник, повремено, ретко, скоро никад. Налик на Кимија Раиконена и његове чувене одговоре на предугачка питања разноразних новинара.
Новинар: Да ли сте били на додели награде за животно дело Михаилу Шумахеру?
Кими: Не.
Новинар: А зашто?
Кими: Био сам заузет.
Новинар: Шта мислите о новој стази у Абу Дабију?
Кими: Првих пар кривина су добре, остало је срање.
Новинар: У четвртој кривини двадесетседмог круга престигли сте Тима Глока. Како сте то урадили?
Кими: (гледа у монитор на коме је дотична ситуација) Ево, овако.
Сваки од наведених интервјуа се завршио чупањем косе новинара. Један је Ајсмен.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Samo jezgrovito. +
Ledeni Finac! +
Zanimljivo. +++
Кул!+