Jedan od onih tipova za koje očekuješ ih sretneš samo u romanima. Ružna faca, malo riječi, potpuna nezainteresovanost. Vole da piju, čovječe, kako samo vole da piju. Pitam se gdje im sve staje. Evo upravo posmatram tog dripca, bubuljičavog lica, sjedi za šankom i ispija jeftini viski već godinama. Ljudi moji, ni jednom nije ustao da se isprazni. Pojma nemam zašto sam to uradio, mislim tip je bio običan, dosadan i sve, kao i svaka druga pijanica u ovom gradu(svaka druga osoba i jeste pijanica), ali prišao sam tamo, pitao je li slobodno mjesto pored njega, naručio piće i duplirao njegovo. Strvina me nije ni pogledala. Izustio je jedno 'svejedno', i nastavio da zvera u čašu. Skot. Počeo sam da pričam. Čovječe, takvi ljudi te baš tjeraju da pričaš. Mislio je da sam peder... Napokon je počeo i da odgovara. Zvao se Henri, radio je u pošti. Volio je da pije i da jebe žene. To je jedino što je i radio u životu. 'Da pije i da jebe žene'. Isuse. Štur i iskren odgovor. Sve što ti u životu treba je da pričaš malo i da gledaš svoja posla, svi će željeti da ti budu prijatelji i da podijele priču sa tobom, kunem se. Osjetio sam da mu bogovski dosađujem i taman kad sam krenuo da pođem do stanice i uzmem kofere, on je ustao i rekao da kući ima dva kartona uvoznog, jeftinog vina, pa da pođem sa njim da ih razbijemo. To me je dotuklo. Taj čovjek me obara sa nogu. Pratio sam ga.
Vukao sam se do bara sav kljakav nakon što sam cio dan vukao kolica sa poštom do brda iznad grada, što radim jednom nedeljno, i donosio prokletnicima njihova pisma od najdražih iz Teksasa ili Luizijane. Mokar i znojav istovremeno, dokotrljao sam se do šanka i naručio viski, da potjeram slatku kaljugu iz grla ka stomaku. Počeo sam da tučem po viskiju dok nisam spazio visoko, nezgrapno derište sa ružno lovačkom kapom na drugoj strani šanka kako pilji u mene. Koliko god se čovjek trudio, nikad nije sasvim sam. Stalno se nadje neki ružnjikavi kreten da gura slinavi nos u tuđa posla. Nastavio sam da gomilam viski i gađam šankera dolarima, polako zaboravljajući malog degena. Taman kad sam pomislio da je odustao, prišao je i počeo nezgrapnim glasom da šapuće. Skinuo je kapu, raspitivao se o meni, rekao da je napustio školu i još gomilu baljezgarija. Platio mi je piće. Gospode. Bilo mi je žao jadnika. Davio se u svom viskiju sa sodom. Bilo mi ga je dosta. Ali prokleta krtica nije odustajala. Onda je naglo ućutao. Okrenuo sam se ka njemu, vidio kako nabija onu istu ružnu, crvenu kapu preko bezveznog lica, i pitao se da li da ga odalamim preko vilice. Odlučio sam da dam šansu bogatom skotu. Pozvao sam ga sa mnom da dokrajčimo karton vina koji mi je ostao u sobi. Razmišljao je par trenutaka i krenuo za mnom.
