Iracionalni strah (ili ne?!) od rukovanja.
Ćerka: Abdule, ovo je moj tata. Tata, ovo je moj dečko Abdul o kom sam ti pričala...
Budući zet: Drago mi je da Vas konačno upoznajem! Ivana mi je toliko pričala o vama... lepo, naravno... /pruža ruku da se pozdravi/
Otac: Aha, fino... Znaš, ja se ne rukujem, kirofobičan sam.
Abdul: Da, čitao sam o tome.
Ćerka: Tata, ajde do kuhinje da pomognemo mami da iznese ručak...u kuhinji:
Ćerka: Šta ono treba da znači?! Opet pokušavaš da mi oteraš dečka?! Nikad se neću udati ako tako nastaviš!
Otac: Ćero, ja koliko vidim, dovela si muslimana u kuću, zar ne?
Ćerka: Da, pa?
Otac: I ti očekuješ da ja njemu pružim ruku, a on istom tom rukom pere dupe pošto kenja?!!!
