Ljudi koji su previše vezani za svoje kišobrane (da ne kažem- intimni). To su oni lljudi koji nikada neće zaboraviti da su kod vas zaboravili kišobran.
Primer telefonskog razgovora izmedju Kišobranca i normalnog čoveka:
(Ivan, zaboravio kišobran pre dva dana): Ehej, des, šta ima? Aj da se nadjemo negde da mi vratiš onaj kišobran moj, il ću svratim do tebe da uzmem.
(Sima): Koj kišobran? Nemam pojma. A i šta će ti sad kada je sunčano?
(Ivan): To je moj kišobran i želim ga nazad.
(Sima): Ok, opušteno to je samo kišobran.
.....
I tu je Sima pogrešio, Kišobrancu nikada ne smeš reći da je to samo kišobran. Kišobranac ne želi da čuje da je normalno da se kišobrani gube kao i upaljači. Its not a big deal.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Haha, mukice!