Srpski ''walk of shame''. Vraćanje iz grada u ranim jutarnjim časovima sa PI promilom alkohola u krvi - dakle, ne manje od 3,14. Obavezno propraćeno naletanjem na komšiju koji polazi na pijacu. Komšiju džukelu. Komšiju koji će kasnije tokom dana, dok ti umireš od mamurluka, ''slučajno'' navratiti na kafu do tvog ćaleta, i izdrukati te da si jedva pogodio ulaz od zgrade, pošto si urinirao po istom.
zvono na ulaznim vratima: ZVRRR ZVRRR...
- Pomoz' Bog, komšija, kojim dobrom?
- Evo komš'o, svratio na kafu, nismo se videlI od prošlog svinjokolja... Kako si ti? Gde ti je ona sinčina tvoja, tatina vojničina? Video sam ga jutros u pola 7 kad sam polazio na pijac kako povraća ispred zgrade, mora da je pojeo nešto pokvareno u gradu sinoć, jedno pe'-šes puta? Izgleda i neka vrtoglavica da ga uhvatila od promaje, držao se za gelender obema rukama.
- Ma kakva kurac promaja bre, opet se napio k'o svinja, smrdi mu soba na rakiju ko itison u grobljanskoj kafani!! Dokle će da me bruka više po komšiluku dok se klati po ulici k'o 'armonikaška muda!? DOKLE BRE?!?! (skače na noge, i viče prema kuhinji) ŽEEEENOO, GDE JE ONO DEDINO BUDAČE??
