Radnja koju morate, zbog nekog razloga, da istrpite do kraja, koji na žalost ne dolazi brzo. Klepetaš pomno traži žrtvu kojoj će da drobi svoja zapažanja, sa rekordnim brojem izgovorenih reči u sekundi, koje uzgred nemaju veze sa pameću. Kada je nađe, udari mu pena na usta od pričanja, jer mu to pričinjava neviđeno zadovoljstvo što je našao pomnog slušaoca koji se u početku pravi da ga sve to interesuje, a posle kad uvidi da svojim pitanjima samo nadodaje ulje na vatru, izvlači se kako zna i ume. Ali, avaj, klepetaš se tek uhodao. Tek kada se izživi nad Vama, sav zadovoljan će Vas pusti i ići da traži novu žrtvu, a vi, ko da vas je mlela vodenica, izmrcvaljeni, sa gorkim ukusom u ustima, tražite mesto za dekontaminaciju tolikih gluposti. Obično još obećate sebi da ćete mu sledeći put prosuti mozak ako Vam isto ovo priredi!
"Samo ti pričaj, sad ću ja doći!"
