
Радња коју морате, због неког разлога, да истрпите до краја, који на жалост не долази брзо. Клепеташ помно тражи жртву којој ће да дроби своја запажања, са рекордним бројем изговорених речи у секунди, које узгред немају везе са памећу. Када је нађе, удари му пена на уста од причања, јер му то причињава невиђено задовољство што је нашао помног слушаоца који се у почетку прави да га све то интересује, а после кад увиди да својим питањима само надодаје уље на ватру, извлачи се како зна и уме. Али, авај, клепеташ се тек уходао. Тек када се изживи над Вама, сав задовољан ће Вас пусти и ићи да тражи нову жртву, а ви, ко да вас је млела воденица, измрцваљени, са горким укусом у устима, тражите место за деконтаминацију толиких глупости. Обично још обећате себи да ћете му следећи пут просути мозак ако Вам исто ово приреди!
"Само ти причај, сад ћу ја доћи!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.