Уђеш у те неке године, оћелавиш, пустиш стомак и лептир машну. Жена, деца и посао. Нема више излазака, журки. Немаш где да видиш уживо голотињу. Понадаш се да ће на нудистичку плажу доћи бар једна мршава малолетница. Да се подсетиш где код ње стоје органи дојења и други органи. А на плажи леже твоји клонови. Као да сте сви испали из калупа. Сви изгледају исто као и ти. Ћелави, дебели и препланули. И ко се прими да долази редовно. Трбоња не може да се намаже уљем сам. Па пита колегу поред себе. Па се полако формирају парови за мазање и причање. Па се мало и масирају. Па сад, кад су му већ руке масне. Да ти намаже и ово што сунчаш на нудистичкој плажи. Намаже га мало. Па још мало. И још мало. И заврши. Дефинитивно клонирање људи није добра идеја.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Meni ovo nije loše, ne znam što toliko minusa.
Sviđam
Stvarno raločaravajući je broj minusa