Uđeš u te neke godine, oćelaviš, pustiš stomak i leptir mašnu. Žena, deca i posao. Nema više izlazaka, žurki. Nemaš gde da vidiš uživo golotinju. Ponadaš se da će na nudističku plažu doći bar jedna mršava maloletnica. Da se podsetiš gde kod nje stoje organi dojenja i drugi organi. A na plaži leže tvoji klonovi. Kao da ste svi ispali iz kalupa. Svi izgledaju isto kao i ti. Ćelavi, debeli i preplanuli. I ko se primi da dolazi redovno. Trbonja ne može da se namaže uljem sam. Pa pita kolegu pored sebe. Pa se polako formiraju parovi za mazanje i pričanje. Pa se malo i masiraju. Pa sad, kad su mu već ruke masne. Da ti namaže i ovo što sunčaš na nudističkoj plaži. Namaže ga malo. Pa još malo. I još malo. I završi. Definitivno kloniranje ljudi nije dobra ideja.
