Sedeljka. Okupljeno društvo pustilo korenje, nema đuskanja, ni muvanja, slaba atmosfera, ništa, ustaje se samo do vecea.
- Mare, kako bi kod Danke na žuraji?
- Ma beži, klupska žurka, ko da sam otišao na simpozijum paraplegičara. Bar da je bilo nekog preživanja ili alkohola, nego ništa, samo sokići. Pokušao da muvam neke cave, ispostavilo se da su ili nafurane milfače ili ribe koje čitaju Murakamija u tramvaju, smor. Doduše, bar je muzika bila prigodna, neki trens-Šostakovič, ubi ko prutom. Posle odoh na pivo ko čovek.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ih sto sam mrzeo ovakve zurke...
+