Ceo dan je grejalo sunce, igrao se fudbal, izblejalo se posle fudbala, otišlo se do grada sa ortacima, svi su smuvali po nešto, sve hoće da daju, ali, pojavljuje se problem, ko će gde.
Cole: Rema, mogu ja kod tebe, ova moja je vrlo zainteresovana za marcipan?
Rema: Matori, ja sam hteo tebe da pitam isto, i ova moja je voljna, a ne mogu da je vodim gajbi. Šomi, brate, ti imaš veliku gajbu, kod tebe uvek može?
Šomi: Velika gajba, ali ima puno flaša u njoj. Došla tetka iz Bosne, dovela novog muža kog je upoznala u Egiptu na letovanju, a on doveo decu iz prvog braka, kao, da vide svet. Njih sedmoro mi okupiralo celu kuću, nemam ni ja gde ovu moju da odvedem.I sad primer inspirisan "Kengurom", samo inspirisan, nije isti:
Sanja Vrelaukrevetuić: Mogli bismo kod tebe, znači, imam nešto da ti pokažem (namig).
Rema: (Da, da, mogli bismo, da ja nisam toliki klošar) Ma, da, da.
