Цео дан је грејало сунце, играо се фудбал, изблејало се после фудбала, отишло се до града са ортацима, сви су смували по нешто, све хоће да дају, али, појављује се проблем, ко ће где.
Цоле: Рема, могу ја код тебе, ова моја је врло заинтересована за марципан?
Рема: Матори, ја сам хтео тебе да питам исто, и ова моја је вољна, а не могу да је водим гајби. Шоми, брате, ти имаш велику гајбу, код тебе увек може?
Шоми: Велика гајба, али има пуно флаша у њој. Дошла тетка из Босне, довела новог мужа ког је упознала у Египту на летовању, а он довео децу из првог брака, као, да виде свет. Њих седморо ми окупирало целу кућу, немам ни ја где ову моју да одведем.
И сад пример инспирисан "Кенгуром", само инспирисан, није исти:
Сања Врелаукреветуић: Могли бисмо код тебе, значи, имам нешто да ти покажем (намиг).
Рема: (Да, да, могли бисмо, да ја нисам толики клошар) Ма, да, да.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Ахахахаха марципан, М А Р Ц И П А Н!!!! ААААА+++++++++++++++++++++++++++++