
Цео дан је грејало сунце, играо се фудбал, изблејало се после фудбала, отишло се до града са ортацима, сви су смували по нешто, све хоће да дају, али, појављује се проблем, ко ће где.
Цоле: Рема, могу ја код тебе, ова моја је врло заинтересована за марципан?
Рема: Матори, ја сам хтео тебе да питам исто, и ова моја је вољна, а не могу да је водим гајби. Шоми, брате, ти имаш велику гајбу, код тебе увек може?
Шоми: Велика гајба, али има пуно флаша у њој. Дошла тетка из Босне, довела новог мужа ког је упознала у Египту на летовању, а он довео децу из првог брака, као, да виде свет. Њих седморо ми окупирало целу кућу, немам ни ја где ову моју да одведем.
И сад пример инспирисан "Кенгуром", само инспирисан, није исти:
Сања Врелаукреветуић: Могли бисмо код тебе, значи, имам нешто да ти покажем (намиг).
Рема: (Да, да, могли бисмо, да ја нисам толики клошар) Ма, да, да.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ахахахаха марципан, М А Р Ц И П А Н!!!! ААААА+++++++++++++++++++++++++++++