
Цео дан је грејало сунце, играо се фудбал, изблејало се после фудбала, отишло се до града са ортацима, сви су смували по нешто, све хоће да дају, али, појављује се проблем, ко ће где.
Цоле: Рема, могу ја код тебе, ова моја је врло заинтересована за марципан?
Рема: Матори, ја сам хтео тебе да питам исто, и ова моја је вољна, а не могу да је водим гајби. Шоми, брате, ти имаш велику гајбу, код тебе увек може?
Шоми: Велика гајба, али има пуно флаша у њој. Дошла тетка из Босне, довела новог мужа ког је упознала у Египту на летовању, а он довео децу из првог брака, као, да виде свет. Њих седморо ми окупирало целу кућу, немам ни ја где ову моју да одведем.
И сад пример инспирисан "Кенгуром", само инспирисан, није исти:
Сања Врелаукреветуић: Могли бисмо код тебе, значи, имам нешто да ти покажем (намиг).
Рема: (Да, да, могли бисмо, да ја нисам толики клошар) Ма, да, да.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ахахахаха марципан, М А Р Ц И П А Н!!!! ААААА+++++++++++++++++++++++++++++