
Синдром грађана пореклом са села, ненавиклих на комфор и предности грејања на чврсто гориво уз "смедеревца", услед вишегодишњег подстанарског стажа за време студирања у вароши.
Кад се опанак попапучи или кад градска студент уђе у сељачке кости.
Син : - ШКК? Ало, матори шта је ово, бре?
Отац : - Добро јутро и теби сине.
Син : - Што је овако хладно? Јел' вам не ради грејање?
Отац : - Добро сам, хвала на питању. И мајка је добро, сад ће доћи да те поздрави, само док помузе краве.
Син : - Ћале, 'си пирно ти нешто од јутрос, а? Да даш и мени лома, није лепо да не делиш са другарима.
Отац : - Више дува, него што пири код нас на Пештеру, заборавио си. А, ево ти и мајке...
Мајка : - Добро јутро, око мамино.
Син : - Ћао кево.
Отац : - Колико има оно, како сам продао два хектара земље да те пошаљем на студије у престоницу Инвестицијо моја?
Син : - Ћале, не луфтирај више и не зајебавај ме, кеве ти. Затварај врата и одврћи радијаторе, претворићу се у леденицу! Спичио сам се ко женски полни орган, да се не изражавам сад ту пред кевом.
Отац : - Диж' се пичко мала. Шта се тресеш ко Циганче на стражи.
Мајка : - Немој га, тек је стиго...
Отац : - Шта немој?!? Ако се греје на радијатор, није се родио у њему! Требало га је у снег кад се родио, а не у пелену, па поред огњишта. Да се очеличио на време, не би дркћ'о ко Фап на леру. Што не размази матер, размази Београд. Зато и јесмо у курцу...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.