Када је Тито умро, цела Југославија је стала немо у шоку, очекујући са које ће стране напасти Руси, Американци, метеорска киша или ванземаљци, јер нас је ОН штитио од свега тога. Прича се да су на Телевизији Београд спикери данима пред Титову смрт увежбавали како да народу што професионалније саопште ту тужну вест, како би се народ што мање потресао.
Ово је крајњи стадијум лоше атмосфере или крајњи стадијум непријатности догађаја. Горе од овог је само ако је било мртвих.
- Како било код Сање, фрајеру? Јеси је збарио коначно?
- Е, пусти ме...
- Шта, бечка школа истурено одељење Аеродром, па не причаш, а? Дај туру бре вамо!
- Е, ево како је било... Дођем ја тамо, намуњен, ставио по киле Брута на себе, поно касету Офспринга да види колко сам модеран, отвара она, лепа да лепша не мож да буде! И изљубисмо се ми ту, реко сад је моја, сама ме звала, то је то. Kад: ушо ја у собу, тамо неки лик и нека бубуљичава. И упознала ме Сања, лик јој дечко, а та бубуљичава јој нека сестра из Свилајинца. Одма ја снимио да ме Сања довела да правим друштво њеној бубуљичавој сестри да она може сама да буде са момком. Пустили неке сентише на касетофону, онај је сивоња одма доватио Сању ту исред мене и не испушта је, ја гледам у њих, она сестра гледа у мене, очекује нешто, ја само наливам, све ми се срушило, не знам шта би причо с овом, нит ме интересује, буљим у зид и наливам се водка колом од Атлантик водке и Цоки сокова...
- Ау!
- Изгубио тотално и појам о времену и све. Погледо око себе у неко време, Сања већ отишла у другу собу са овим, ја остао сам са овом, иду "Жуте дуње" на касетофону, она гледа крајичком ока у мене и врти прамен косе, ал не зна јадна шта да ми каже, видим да и њој непријатно скроз... Ко да је умро Тито!
- И?
- А ништа, већ сам био толко сморен и пијан да сам навалио... За шта сам стављо онолки Брут! А и гледо сам да се покажем, да ова мала прича Сањи, да буде љубоморна! У животу више нећу да је видим! И Офспринг сам јој узо кад ова сестра била у вецеу, нек цркне!
---------------------------------
-... И шетају они тако опуштено, држе се за руке, а оно мооре, пеесак... Ма милина права, штета што ниси видела!
- Аха...
- И усред те идиле само му ова одједном каже: Ја носим Луис Давидово дете!
- Ију!
- Луис Игњасио стао, гледа је, она оборила поглед, сцена траје минут, камера час на њу час на њега, нико не зна како да се понаша, ко да Тито умро! Кажем ти, синоћ била кључна епизода, то си морала диспратиш!
- Јоој, Живораде, животињо, де те нађо! Има да ти преседне та утакмица од синоћ!
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
сталкујеш чет лололо
Nek si ti odradio bubuljičavu, pa nek ide život. ;+)
А ваљда сам и ја штошта виђао у животу, не морам баш са вукајлијашког чета да крадем, нисам баш толико ниско пао :)
нисам то ни рекао, али је јуче у то време баш жестока рапсрава вођена о томе...па реко можда ти одатле идеја :Д
Раније дао плус, сад прочито...нисам се поакајо...
+++
Jadan Luis... ovaj Ignjasio... mada i ovaj David nije u mnogo boljoj poziciji...
+++
Kao što je Karabaja od Zabranjenog pušenja? :D
+, vr' defka.
Оу јеа, колега! Аферим! Да има плусева и звезда на коментаре, сад би га добио одма :)
Vrhunska. Drugi primer ojebo
Ja gledao svojim očima spikera kad objavio da je matori Ćopo riknuo, al' mi ne pade na pamet da to turim u defku!
:+)