Neugledni mladić je stajao na ćošku nervozno kršeći prste.
''Pih, zamače kolona. Ništa ne uradih. Žali bože onoliko besede, planiranja, zaklinjanja... Ostaćemo sužnji za navek, moj Ivo. Gaziće Švaba još dugo sarajevskom kaldrmom. A možda i beogradskom uskoro.
Ali, šta!? Kolona se vraća! Eno ga, onaj sa perjem na glavi. Ko mu je ona? Ma ko ih jebe.
Ovo je tvoj srećan dan, Gavrilo. ''
- Sloboda! Srbija!
:dinge, dinge, dinge:
''Naše će sjene hodati po Beču,
Lutati po dvoru, plašiti gospodu.''
