To je ono pitanje koje izgovoriš naglas kada, nakon čitavog dana provedenog s ljudima, mrtav umoran dođeš kući na zasluženi odmor, a neko ti nakon pet minuta pozvoni na vrata. Dok otvaraš vrata, na lice pakuješ širok osmeh poslednjim atomima snage, uz neizostavno: "Ej, pa to si ti! Ne smetaš, uđi!"
Istina. Moja ćale je još gori slučaj, dođem s posla ne znam gde sam, telefon zvoni, ja utihnem kao da će da me čuje. Zvoni do isključenja. Opet zvoni. Aj jbt, možda je neka hića, javim se. Ćale: "Ati nisi čula telefon malopre?"
AaAaAaAaAaAaAa!!!!!!!!!!!!!!!
Telefon je posebna priča - budi u meni životinjske nagone.
Zove te neko i po glasu čuje da si spavao, ali i dalje nastavlja da tupi.
Ma bre sta ima da se kezis, ili ne otvoris ili proviris i kazes - Umorna sam izvini, eto dodji juce!
Ma, kod mene, ako ne siđem dovoljno brzo, narod odmah ulazi i penje se. Neizbežno je. Zato nigde ne idem bez poziva.
Ja bi da dam komentar , ali se plašim da ne kažeš:"Ko je sad,...
+
Ništa, ajde sutra ću.