Pitanje kojim automehaničar ističe superiornost u odnosu na svog prethodnika, u nameri da od novopridošle mušterije iscedi ušteđevinu koju je dotični čuvao za sopstvenu sahranu.
Srećko: Kako mi je Vartburg, majstore?
Majstor (pogled fizičara koji privodi kraju teoriju paralelnih univerzuma): Pih... Ne valja ti to. Gubi vodu, visoko ti je kvačilo, bobinu k'o da nemaš, pola svećica ti ne radi, curi ulje, hladnjak šupalj, ne znam kako si ga uopšte dovez'o dovde. Ko ti je bio prošli?
Srećko (štakojepičkematerine pogled): Molim?
Majstor: Majstor. Prošli majstor.
Srećko (s olakšanjem): A to! Onaj Raka, što ima radionicu gore kod radio-stanice "Grgur", znate ga?
Majstor: Pa da, Raka! Taj ni lanac na biciklu ne zna da namesti. Srećom, došao si na pravo mesto. Će da bude sređeno.(dve nedelje kasnije)
Srećko: Majstore, koliko sam dužan za ovaj krš?
Majstor (suptilno dodaje papirić sa cenom)(Srećko zausti da mu opsuje i živo i mrtvo, al' pade kao pokošen. Pošto je celokupan fond za Srećkovu sahranu otišao na Vartburga, žena je odlučila da ga kremira. U šporetu.)
