
Кондуктер: Деда, ако нешто мрзим у свом послу, то су људи који желе да седну на седиште које им је нумерисано на карти! Бус је полупразан, зато немој да свираш да те не изнабадам том лопатом!
Гробокопач: Јете говна, мени то овде пише, ја тамо и одох! Ено, поред оног дечка што седи на броју 13.
Док се гробокопач полако приближавао седишту које му је писало на карти, дечко поред којег је требао да седне, гледао је изгубљено у правцу возача и тек на моменте затрептао очима. Није му било свеједно, ал' јебига. Карта је курва. Кондуктер је макро. Гробокопач га и није питао да ли је слободно јер није ни било потребе; а и дечко је чуо горе поменут разговор тако да је био у мат ситуацији. Убрзо је деда почео да га смара својим "гробљанским" причама. Неко време је трпео и климао главом али је дошао тренутак када више није могао да издржи.
Гробокопач: Је л' знаш ти мали колико је мени ликова побегло са лопате? Ниједан! Ја кад урадим, онда то буде да ваља. Препоручи ме.
Студент медицине: Добро, хоћу, ај сад ућутите.
Гробокопач: Ал' само да знаш какве раке копам. Бомбона!
Студент медицине: Деко, досадан си. Смараш ме од Сегедина о ашовима, лопатама и гробницама. Верујем ти, јеботе, али ако проговориш још нешто о постхумљу и тим зајебанцијама, отераћу те на друго седиште.
Гробокопач: Добро, нећу. Али само да кажем да је Тома Николић код мене науч... Добро, ћутим.
Тишина је поново завладала. Студент је кулирао, опуштено гладећи своју студентску брадицу. Било му је супер јер је гробокопач напокон ућутао. А он... Њему је било као на иглама што мора да ћути зато што је по природи био неки тешки брбљивац. У пар наврата је уздахом почињао реченицу коју је, исто тако, уздахом и завршавао. Нешто га је кочило. Одједном, преломио је и поново ушао у конверзацију.
Гробокопач: И ти у Београд, а?
Студент медицине: Аха.
Гробокопач: Добро.
Студент медицине: Па добро.
Гробокопач: Калуђерица?
Студент медицине: Зелени венац.
Гробокопач: Па добро.
Студент медицине: Добро.
Гробокопач: Него, да ли си приметио ову преко пута? Као да јој није добро.
Бууухаааааааа, бууухаааааааа...
Студент медицине: Позлило јој од вожње изгледа. Извини, је л' ти добро?
Ко то тамо пегла?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
xexexe najbolji deo do sad. :) +++++
@spadasch...
Odgovor na onaj koment: jebe me net :) pa postavlja kako hoće i koliko hoće...
@kashof
hvala, bratori :*
Dominacija Čegija bratine. :* :)
Ja mislim da Zabranjeni protiv Totenhema treba da pevaju: OOOOO TOMO GROBARE!
Bravo, skupljam ovu pricu u omiljene ko Njegoseva djela :) +++
i mene proganjaju pogrebnici, daju mi gomilu vizitki i kažu " zadeni svakom za jastuk ".+
Dobar nastavak, fino kontrolišeš čitaoce. KAĆE SLJEDEĆI, UMRIJEH OD NESTRPLJENJA?!?!?!?
+++
Bice ovde neki horor...
Koji kurac brate?