
Возач: Спремите се, полећемо.
Студент медицине: Мајсторе, може нека зика?
Возач: Може.
♪ ♫ Kад би знао како чезнем док те чекам ту без надеееее, да ми дођеш са осмехом кроз шљивике и ливадеее ♪ ♫
Студент медицине: Свака част, мајсторе.
Возач: Хехехе, опуштено.
Било је касно поподне кад је аутобус на релацији Будимпешта – Београд почео да гази друм. Кренула је нека досадна киша, онако ситна и ретка а опет довољна да нервира и блокира све радове у пољу. "Ластин" бус је, пак, несметано кренуо пут српске престонице иако је једини застој правио пар брисача који је тешком муком успевао да постигне оно чему је намењен. Унутра, као и у свакој сфери живота, различити профили људи мада су им лобање биле некако сличне. На прву лопту, човек би рекао да као такви могу издржати пут до Београда без икаквих баријера и поткачивања али људска психа, темперамент, досада и, пре свега, навике диктирају другачији ритам. А пут је дуг.
Репер: Братори, ај леба ти, промени ту станицу или угаси то њесра.
Возач: Ало, мајмуне, немој да једеш говна иначе нећеш стићи ни до Кишомбора.
Репер: Брате, ништа нисам рекао, ај бар мало јебено смањи?
Возач: Да смањим Гагу Мирковић? Па да ли ти знаш да је моја баба из Касидола родом?
Репер: Поштујем, брате, само смањи.
Кондуктер: Је л' има овде неких проблема?!
Репер: Неће да смањи музику, брате!
Кондуктер: И не мора, Мићо одврни!
Возач: Волуме 86%?
Кондуктер: К'о Бог!
Пошто је репер изгубио битку два на један, Драгана Мирковић је завладала аутобусом. Нико се није нешто специјално бунио, осим "копије" Груа. Само је понекад бацио поглед пун мржње ка возачу и кондуктеру који су увелико расправљали да ли је Луче из Касидола боља риба од Вики Миљковић. Тишину су натремице прекидали гласни уздисаји возача коме се Гага ипак више свиђала а репер се у себи кајао зашто је уопште и полазио код тетке у Београд. Одједном, зачуо се муњевит урлик.
Часна сестра: КООООЧИИИИИИИИ!
Возач: Шта је било, стара мајко?
Часна сестра: Неки човек трчи за аутобусом. Маше руком да станете.
Кондуктер: Па он носи лопату на леђима?
Возач: О, Боже, ко то тамо трчи?
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Vrhunski.
+++++
Сад ме занима ко то тамо трчи за бусом...
јебемуматер, прави тај други дио јуче.
Ooodlicna!
neka jeza je prošla kroz mene nakon čitanja, osećanja mi gore, moje misli idu i idu... Hm, pogaziću reč. Ma, neću da prekinem, ne. Ali, čekaj, ovo je odlično. Obećavajuće. Gugi, daj plus i ne seri. Al' ko je autor? Kako da ocenim i da bude tamo neki ko je bezveze i da pljunem na svoju reč. I kažem: Ma, ovo je Čegi, GARANT! Al' ako nije? Ma, jeste, daj plus i nek ide život...
tako i bi...
Šta, ovo još nije u popularnim?!?!
Zašto reper nema slušalice? A?
Ajde evo ti plus. Al nabavi čoveku slušalice u nastavku, mora biti pauza bar u NS.
odličan izbor pesme +++