Vozač: Spremite se, polećemo.
Student medicine: Majstore, može neka zika?
Vozač: Može.
Student medicine: Svaka čast, majstore.
Vozač: Hehehe, opušteno.
Bilo je kasno popodne kad je autobus na relaciji Budimpešta – Beograd počeo da gazi drum. Krenula je neka dosadna kiša, onako sitna i retka a opet dovoljna da nervira i blokira sve radove u polju. "Lastin" bus je, pak, nesmetano krenuo put srpske prestonice iako je jedini zastoj pravio par brisača koji je teškom mukom uspevao da postigne ono čemu je namenjen. Unutra, kao i u svakoj sferi života, različiti profili ljudi mada su im lobanje bile nekako slične. Na prvu loptu, čovek bi rekao da kao takvi mogu izdržati put do Beograda bez ikakvih barijera i potkačivanja ali ljudska psiha, temperament, dosada i, pre svega, navike diktiraju drugačiji ritam. A put je dug.
Reper: Bratori, aj leba ti, promeni tu stanicu ili ugasi to njesra.
Vozač: Alo, majmune, nemoj da jedeš govna inače nećeš stići ni do Kišombora.
Reper: Brate, ništa nisam rekao, aj bar malo jebeno smanji?
Vozač: Da smanjim Gagu Mirković? Pa da li ti znaš da je moja baba iz Kasidola rodom?
Reper: Poštujem, brate, samo smanji.
Kondukter: Je l' ima ovde nekih problema?!
Reper: Neće da smanji muziku, brate!
Kondukter: I ne mora, Mićo odvrni!
Vozač: Volume 86%?
Kondukter: K'o Bog!
Pošto je reper izgubio bitku dva na jedan, Dragana Mirković je zavladala autobusom. Niko se nije nešto specijalno bunio, osim "kopije" Grua. Samo je ponekad bacio pogled pun mržnje ka vozaču i kondukteru koji su uveliko raspravljali da li je Luče iz Kasidola bolja riba od Viki Miljković. Tišinu su natremice prekidali glasni uzdisaji vozača kome se Gaga ipak više sviđala a reper se u sebi kajao zašto je uopšte i polazio kod tetke u Beograd. Odjednom, začuo se munjevit urlik.
Časna sestra: KOOOOČIIIIIIII!
Vozač: Šta je bilo, stara majko?
Časna sestra: Neki čovek trči za autobusom. Maše rukom da stanete.
Kondukter: Pa on nosi lopatu na leđima?
Vozač: O, Bože, ko to tamo trči?
