Дечји повик након што нас је неко својски претукао или увредио и почео да нас моли да не кажемо учитељици, обећавајући, дословно, куле и градова, а ми бисмо се журно удаљавали ка зборници упркос бројним преклињањима и кумљењима, певајући овај стих држећи руке на ушима.
-Немој молим те да јој кажеш, омакло ми се, нисам хтео да те ошамарим, само си ме изнервирала. Ајде што си таква! Купићу ти ону лутку за рођендан што ти се свиђа и купићу ти сендвич на великом одмору и набавићу ти од моје сестре онај миришљави папирић што ти фали.
-(Девојчица којој је прекипело, жмури и удаљава се од њега трчећим кораком, сузних очију и запушених ушију): Наааа, на-на, на-на, не слушам те... Код учитељице, ништа ме се не тиче! Код учитељице, ништа ме се не тиче!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.