
Дечји повик након што нас је неко својски претукао или увредио и почео да нас моли да не кажемо учитељици, обећавајући, дословно, куле и градова, а ми бисмо се журно удаљавали ка зборници упркос бројним преклињањима и кумљењима, певајући овај стих држећи руке на ушима.
-Немој молим те да јој кажеш, омакло ми се, нисам хтео да те ошамарим, само си ме изнервирала. Ајде што си таква! Купићу ти ону лутку за рођендан што ти се свиђа и купићу ти сендвич на великом одмору и набавићу ти од моје сестре онај миришљави папирић што ти фали.
-(Девојчица којој је прекипело, жмури и удаљава се од њега трчећим кораком, сузних очију и запушених ушију): Наааа, на-на, на-на, не слушам те... Код учитељице, ништа ме се не тиче! Код учитељице, ништа ме се не тиче!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.