Koga popljuvati kad ih ima tako mnogo

Дефиниција писана за Мизантрофи2

И док седим у својој удобној фотељи, кроз главу ми се провлачи питање о пролазности времена и уопште улоге људског живота на овом свету.

Шта је, уопште, поента постојања вероватно никада нећемо сазнати, али ако већ не можемо да продужимо свој живот и живимо вечно, неки људи су се досетили да могу живети и бити упамћени кроз историју, што је, ипак, добра алтернатива.

Е сад, ту се поставља добра паралела; зашто неки организми дозвољавају себи за право да их памте, макар на локалном нивоу, као неког ко не зна два падежа, или, уопште, иритира својом појавом.

Додуше, хејтовање Новака Ђоковића је, у потпуности, безразложно (моје скромно мишљење), док је, рецимо, мржња Бокија 13, Јелене Карлеуше, Цеце, политичке сцене, Ивана Ивановића сасвим оправдано, чак и у неким тренуцима пожељно.

Рецимо, шта то издваја Маријану Матеус, као неког кога новинари треба да прате и да жељно ишчекују ту појаву на промоцији нове Кавалијеве колекције, на пример, (и тај Кавали и њега набијем на курац!) осим чињенице да је обрлатила два амзутина и покупила им кинту. И те књиге што пише, па по ком мерилу је она најпопуларнија српска списатељица, кад је више књига написала, него што је прочитала... у исту категорију бих убацио и Нивес Целзијус ''популарну хрватску, такође списатељицу, а уз то куравелу'', која је позната из истих разлога, а постала популарна из погрешних.

Е сад да се дотакнем мало старлета. Опис занимања, благо речено, јесте не радим ништа паметно, ал се јебем ко штука, по беломе свету. Дувачки инструменти, скраћено речено. Немојте погрешно да ме схватите, јебо бих ја њих, али бре мало достојанства није на одмет. Док сам воајерисао по Станијином фејсбук профилу, приметио сам слику, где се дотична сликала са кевом и са братом, а сисе се сасвим лепо оцртавају кроз уску мајичицу без бруса. И ко је сад ту луд?

Сада мало домаћа турбо фолк сцена. Цеца и ЈК. Па ја не знам која ме више нервира, да л зато што се међусобно пљују, преко друштвених мрежа или што им песме немају логике, углавном, смарају. А и ту су Цецина деца, која ће таман да престану да буду ''занимљива'' кад дођу мале Карлеуше, а новинари ће једва да дочекају да нас са њима докрајче, ако нас са претходнима нису убили...

Дотакао бих се и ове, веома нам популарне, политичке сцене. Неша Слина, Тома Диплома, Млађа Крађа, Вучић Курчић...
Собзиром да је господин Стефановић врло популаран у овим тренуцима, можемо о њему. Није Неша толико глуп, колико то сви сматрају, али је неки тежак увлакач и кварњак. Да ли је докторат плагијат, неће бити доказано, али да је имао протекцију што је министар, свакако јесте. Остали су, малтене исти као Неша, тако да нема потребе додатно објашњавати.

За крај бих поменуо и Даље иде даље иде, Леу Киш, Ђошу, Аздејковића, дугачке и досадне рекламе, Ивана Босиљчића и има их још много и не могу да их се сетим. Да нас не снађе ништа слично опет, али како је врло извесно да ће се појавити неки њима слични, остаје нам да их мрзимо из својих фотеља док гледамо телевизију у време радног времена.