unikatni smrad osobe dovoljno jak da ga svi osjete
unikatan kao otisak prsta, ničija nije ista, svako se pozna po svojoj kokiji
Unuk: Baba, jel to pečeš kolače? Nemoj da ti izgore.
Baba: Ma kakvi kolači, dolazila Mira ranije. Ona ti se nikako ne kupa. Kažu da ima neku bolest, pa joj tijelo ispušta čudan miris. A svako ima svoju kokiju, neko na nešto, neko na nešto. Nije ničija kokija ista. Kažu u Srba rijetka pojava kupanje.
(pet godina poslije)
Baba: Da ti pričam...pričaju ona Mira umrla, nek joj je duši spokoj. A znala sam ja da neće ona dugo sa onom svojom kokijom.
