Kolekcionar izgovora

- E ćao, pa gde ste vi? Nema vas da se javite sto godina?
- Evo ništa, raduckamo još malo pa na odmor. Pravac more, samo još da se odlučimo gde.
- Jaoooooo kako bih ja išla na more sa Darkom, ali nema ništa od toga.
- Zašto? Zašto ne biste išli?
- Znaš, on bi hteo, platio bi mi sve, al' je meni glupo da mi on plaća. On se grdink muči, pored posla ide i na selo da bere one njihove višnje kako njegovi ne bi plaćali radnike.
- Zašto mu ti ne pomogneš? Bilo bi vam zanimljivo zajedno,ti bi mu pomogla, i to je kao da si zaradila za more.
- Pa glupo mi je da se ja tamo butam. Tamo je njegova rodbina, otac, majka, šta ja da tražim tamo, a plus ko zna kako bi moji to prihvatili jer bih ja morala da spavam tamo.
- Hm, a šta misliš da dodješ kod mene u kafić? Treba nam pomoć u šanku, plaća se u dnevnicama, mogla bi da radiš par nedelja.
- Pa ne bih ja to baš. On jeste u centru grada, ali se radi do kasno kako ću posle da se vratim kući sama, strah me je.
- A kad izlaziš u provod? Tad` ti nije kasno da se vraćas sama?
- To je bilo davno, tad nisam baš ni razmišljala šta sve može da mi se desi.
- A u onoj prodavnici preko puta tebe?
- Tu me svi znaju i nekako mi je glupo, a znaš da ne smem da dižem teret.
- Jebote, imaš 27 godina, izdržavaju te tvoji, nemaš jedan jedini radni dan, žališ se da nemaš pare. Hoćeš li ti nešto uopšte da radiš?
- Pa znaš, ja bih da radim u nekom butiku.
- Ok, jel si probala da se zaposliš u nekom?
- Nisam, primaju samo preko veze, a i ako bih se zaposlila ne bih tim parama platila letovanje, glupo mi je da mi moji plaćaju školu, a ja da bacam pare na provod.