Kolekcionar oružja u Srbiji

Veoma lep i zahvalan hobi. Mnoge ljude je lepo obezbedio i zbrinuo smeštajem na nekoliko godina u ustanovi zatvorenog tipa.Nisi mogao lepo da sakupljaš značke i upaljače nego si pošao tim antiliberalno antidemokratski nećešjebati bićešjeban putem? U Srbiji, zemlji gde možeš da ubiješ čoveka na glavnom trgu pred gomilom svedoka i ništa, ali nadju li ti u stanu kakvu bilo raspalu prangiju, kriv si? Ali ako budeš dovoljno uporan, vrlo brzo ćeš postati vlasnik TRI relikvije koje svaki kolekcionar u Srbiji mora da ima.

1. Gavrilov Browning.
2. Karabin koji je ubio Generala Lera.
3. Titova puška.

Gavrilov Browning, je svaki zardjali pištolj na kome piše Browning. Nema veze što piše i "Vojno-državni", i ima inventarski broj, i nadimak portira koji je sa njim za pojasom mnogu noć prespavao, i platu zaradio, i oženio se, i dobio ovog degenerika kome sad trebaju pare za dop pa pokušava da ti ga proda, ubedjen da neprijavljivanje pištolja u ostavinskom postupku briše isti iz evidencije sup-a... Gavrilov 1910 inače stoji u muzeju u Beču, ali ko da se zamara sa trivijalnostima.

Karabin koji je ubio Generala Lera je sve što nije Mauser sistema, znači ili stari Manliheri 1908, ili kratke talijanke Manliher-Karkano, ili jos i najredji Li Enfildi. Ja sam uvek to zamišljao , kao General Ler drži neki govor na proplanku u šumici i mlati rukama kao Hitler, a mladi i odlučni Srbin atentator, naš Vladimir Zajcev, naš ponos i dika ima samo egzotičnu pušku sa jednim jedinim metkom ostavljenu od strane mrskog okupatora kao neupotrebljivu, i on sa kolosalne daljine ne manje od 400m, spizdi mrskog Lera po sred tintare, na zaprepašćenje okolnih friceva, i kako je baš taj atentat bio preokret koji je okrenuo plimu rata u nasu korist i omogućio nam pobedu. U stvari General Ler je streljan u Beogradu 1947 baš sa Mauserkama posle sudjenja. Jebiga.

Titova puška

U pitanju je uvek neupotrebljiva poluautomatska sačmara, za duzinu patrona 65, marka je nebitna, a sve te puške su starije od 70 godina, što ih , je li, stavlja u odgovarajući vremenski okvir. Pošto municije više nema, pristupa se nemogućoj prepravci, i posle nekoliko meseci, nekoliko majstora koji su rekli da to nije problem i od kojih je svako sjebao po jednu stvar, i puno češanja po glavi puška se proglašava za TITOVU i pristupa traženju odgovarajuće budale da je kupi. Tito je zaista imao mnogo pušaka, ali nije bio poznat po sakupljanju velikoserijskih neupotrebljivih poluautomata, na kojima su radili svi priučeni bravari Donje Gruže.