Zavisnost, teška. Slična heroinskoj samo što se ne leči lopatom, motikom i ostalim alatkama. Zavisnost koja po jednom fiksu iz džepa obolelog izvlači od mizernih pola centa do vrtoglavih osmocifrenih brojki. Sve počinje u osnovnoj školi kada su glavni dileri Panini i silni njegovi plagijati, razne kutije od cigara, šibica, upaljači i ostala lako dostupna ambalaža. Ali nisu deca problematični zavisnici, njih će to proći za nedelju dana kad otvoreni bazen počne da radi. Problem su odrasli primerci. Neko skuplja markice, neko novčiće, pivske flaše, cipele, salo, recke, recepte, slike, avione, kamione... Svi nešto skupljaju...
Sve je počelo kad sam zaradio svoju prvu stotku. Dao mi je komša jer sam mu pomogao utovariti ugalj. Za čokoladu, rekao je on. Nije tamo otišla, otišla je u kolekciju. Kao i mnoge posle nje. Manje za jednu ili veće za tri nule, nebitno. Sve su odlazile u špil, pa u drugi, treći... Sutra je plata, mogao bi kupiti nove patike, ali onaj dvestačetvrti špil deluje nekako tanak. Ipak će otići tamo...
