Pitanje koje stalno postavljamo za vreme časa. Odgovor nam se naravno nikad ne svidi sve dok ne dodje taj željno očekivani trenutak i milozvučni zvonki ton koji označava kraj agonije, odnosno časa. Iko zapravo to nije kraj, već samo pauza izmedju mučenja.
- ja: brate, koliko do kraja?
- ortak: još pola sata brate...
- ja: e jebi ga!
(malo kasnije)
-ja: brate, koliko do kraja?
- ortak: 20 minuta...
- ja: oooo jebem mu mater!
(još malo kasnije)
- ja: brateeee, koliko do kraja?!
- ortak: aman još 10 minuta, nemoj da si dosadan!
- ja: tjeeeeee...!!!
(još još malo kasnije)
- ja:(glasno i očajnički) BRATE, KOLIKO BRE JOŠ DO KRAJA?!
-profesor: još dve godine i pet minuta, Mihajloviću!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
:D +
Al primer je živa istina. :)
Доооообар . . .
http://vukajlija.com/ka-ce-da-zvoni/205492
hahahaha istina, samo sto je to bilo kod mene u odeljenju. Ne kradi copyright! :D
Bilo je na času francuskog, tu smo išli zajedno! :P
A da... Vi ste bili padobranci :P