
Поред тога што је ово назив за амфитеатар у Риму, ово је такође био и сладолед који је производила грчка фирма "Делта". Он је био огроман корнет са укусом ваниле, а на врху су били мали комадиће чоколаде. Био је у реду скупљих сладоледа, па се зато куповао само у посебним приликама. Пошто је био толико велики могао се јести и по сат времена. А зашто се звао колосеум, иако никако није личио на свог имењака из Рима? Можда је разлог био њихово поређење величине.
Син: Тата, тата, добио сам 5 на контролном из математике!
Тата: Браво, сине!
Син: Хоћеш да ми купиш сладолед пошто сам добио 5?
Тата: Који хоћеш сладолед?
Син: Колосеум!
Тата: Не знам да ли да ти купим. Прошли пут га ниси појео.
Син: Молим те, тата! Појешћу га овај пут. Много сам учио и мислим да заслужујем награду.
Тата: Хајде идемо.
Син: Јупи!
Након 2 сата борбе, колосеум је остао несавладан.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
ok je defka, nego samo mi reci, jel taj sladoled treba da se jede u hladnjaci obyirom da ga jedes 2 sata?
Е у томе је и била мана. Мала деца нису могла појести то, па се углавном био истопио или су га бацили.
Али сладолед је био баш велики.
znam, secam se. nije bilo sanse da se pojede posto pocne da se raspada. valjda su yato i prestali da ga prave!
dal postoji još?
+