Ili levog, svejedno. Kao dečak stavljen na tu poziciju, jer je zahvalan igrač, predobar tehničar za štopera, ali loš za veznog ili krilo. Kao Vasa Ladački, on želi mnogo više od svog života, on želi golove, on želi asistencije, on želi popularnost, fanove! On želi da se dokaže, da se probije kao najveća zvezda kluba, da publika skandira njegovo ime, da devojke puštaju suzu niz butinu kad on igra. Ali to se nikad neće desiti. Igrajući u svojoj dosadnoj kolotečini, polako sve više postaje svestan da je neprimetan u odnosu na 'desetku' kluba, ili špica sa Filipo Inzagi stilom igre. Crv mržnje ga grize do kosti, i on se sve više trudi da igra što bolje, sve dok to trener ne saseče uzvikom 'vraćaj se nazad, ne igraš krilo'. Dok mu psuje majku sebi u bradu, kreću mu krvničke suze, i on prima osobine psihope, koji posle treninga ostaje da gadja prečku i govori u sebi 'jebaću vam majku svima jednog dana'.
Zašto si iskompleksirana kao desni bek?
