Situacija u kojoj se svi mi iz manjih gradova nađemo, kad dođemo u prestonicu i pitamo prolaznika kako da nađemo neko mesto.
- Izvinite, znate li možda kako da dođem do tržnog centra Ušće?
Prolaznik te prvo odmeri od glave do pete, misleći u sebi, opet ovi provincijalci, šta traže oni koji kurac ovde... I iz kurtoazije krene da ti objašnjava tako da ni Ajnštajn ne bi našao tu destinaciju.
- E vidite, sad idete ulicom kralja Milutina, pa uđete u ulicu "zvždi" oslobođenja i onda vozite do okretnice autobusa 348, nastavite bulevarom, skrenete u ulicu "šmnšića" izlazite na Brankov i posle u lazinu i onda...
-Stani bre brate... Pa nisam ja došao ovde da crtam mapu grada, a da sam navigacija ne bi te ni pitao gde je to i jebale te te ulice i okretnice... Reci mi u kom je to pravcu...
-Tamo!
-E super, baš ti hvala rođače
Pa naravno da nisu svi bas takvi, ali je bas zanimljivo da vecina objasnjava, kao da mi sa strane znamo te nazive ulica i kao da nam to nesto predstavlja :)
dobro pa je i stao neko da ti objasni, sta se bunis
od mene beze k´o da sam, boze me prosti, azdaha neka... :)
Kul primer. Nisu baš svi takvi, doduše :)
+