Pojava da stariji pisci proznih dela ili poezije pišu sve kraće i kraće tekstove što godine više prolaze.
Mudrost i zrelost dovode do sve veće koncentrisanosti i izbegavanja suvišnih reči u ispoljavanju mudrih misli, a stečeno životno iskustvo mnogo lakše prevode u kratke forme aforizma ili jednoredne izreke.
mada, neki zli jezici tvrde i da je u pitanju nešto drugo zbog čega imaju vremena samo za kratku formu između dva pišanja...
Stavio je srce na dlan i nije se smirio dok mu nisu jeli iz ruke.
i tako te munje... +
On je žedan i od izvora je odvojen samo jednim žbunom.
Ali, podeljen je u dva dela: jedan sagledava celinu, vidi da tu stoji i da je izvor pored njega, drugi je njegov deo, medjutim ne opaža ništa, jedino naslućuje da prvi deo vidi sve. No kako ništa ne opaža, ne može ni da pije.
ova je možda prikladnija zbog naslova ....
Hahaha, ima neke istine u ovome..
Ali, oduvek sam bila za kratko, jasno i sažeto izražavanje. Mislila sam da to ima veze sa stilom. :P +