Sukobi u kojima se osećate kao jagnje okruženo čoporom kurjaka, gde ste vi obično meso...
Prilazak taksiju, a i dalje premišljanje da li sesti u njega ili čekati bus.
Kad odjedared.
- Taksista 1: Ajmo dečko upadaj, polazim odmah.
(Ajde...ulazim, al od polaska odmah nema ni mojega, jel sam unutra samo ja, treba bar još dvoje)
- Pojavljuje se Taksista 2: Risto daj mi tog, treba mi još jedan da vozim!
-Taksista 1: Ne može, ne dam!
- Taksista 2: Al ne daš, jebaću te usta , ću ti zapamtim ovo!
- Taksista 1: Drži, evo ti, nateram ti ga!
Okreću se prema meni očekujući da pređem iz jednog vozila u drugom, dok ja sedim i zamišljam kako me raščerečenog voze obojica na konačno odredište...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
ali ispravi ovo
JER, ne jel