Konverzacija u liftu

А: О добар дан комшија, идете доле?
Б: Хвала комшија може на нули.
А: Ево идемо, како жена, је л' ван ћерка студира?
Б: Добро су сви, да ево она завршава другу годину хвала на питању.
А: Нема на чему. Пријатно комшија, видимо се.

И онај мало некултурнији пример:
Долазим мртав уморан са тренинга, а тера ме у тоалет, излећем из аута, једва стижем да га закључам, некако успевам да отворим врата од зграде, долазим до лифта, баксуз на петици, иовако су секунде у питању ко ће издржати, чује се звук лифта, отварају се врата, притискам петицу као ован, што не помаже да се врата брже затворе ал' у сваком случају помаже мени пошто сам иовако нервозан. У том тренутку, док се врата затварају, прелепа комшиница провирује кроз врата, и притиска дугме да се врата отворе,ал' лифт већ креће и од тога нема ништа, само се чује пригушено од доле ''Јебем ти маму некултурну слепче..'' У себи мислим хвала комшинице, само да се ја не упишам! (: