Идеална прилика да свакодневно покажемо какви смо уствари џентлмени и какав нам је бонтон, или супротно.
А: О добар дан комшија, идете доле?
Б: Хвала комшија може на нули.
А: Ево идемо, како жена, је л' ван ћерка студира?
Б: Добро су сви, да ево она завршава другу годину хвала на питању.
А: Нема на чему. Пријатно комшија, видимо се.
И онај мало некултурнији пример:
Долазим мртав уморан са тренинга, а тера ме у тоалет, излећем из аута, једва стижем да га закључам, некако успевам да отворим врата од зграде, долазим до лифта, баксуз на петици, иовако су секунде у питању ко ће издржати, чује се звук лифта, отварају се врата, притискам петицу као ован, што не помаже да се врата брже затворе ал' у сваком случају помаже мени пошто сам иовако нервозан. У том тренутку, док се врата затварају, прелепа комшиница провирује кроз врата, и притиска дугме да се врата отворе,ал' лифт већ креће и од тога нема ништа, само се чује пригушено од доле ''Јебем ти маму некултурну слепче..'' У себи мислим хвала комшинице, само да се ја не упишам! (:
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.