Nekad svakodnevno, nekad letimično nađe se po neka osoba na nižem intelektualnom stupnju od nas samih koja smatra da nam je neverovatno zanimljiva i da će nas oplemeniti svojim (ne)znanjem. U tim trenucima dolazi se do ivice nervnog sloma a vrlo efikasan (a nenasilan) mehanizam odbrane predstavlja korišćenje super dugih reči koje vaš sagovornik ne razume.
Mala napomena, reči mogu a često i moraju biti plod naše mašte kako bi se gorepomenuti smarač definitivno zaglupeo još više (iako ponekad to izgleda teoretski nemoguće).
Smarač: 'De si brateeee?! Š'a ima? Otkad te nisam video!
Ti: Koliko se sećam... od juče.
Smarač: Dobro bre, pa to se samo tako kaže, ne mora ono...nego si video malu Miru skoro, mnogo dobro izgleda, pocrnela na moru uh!
Ti: Da, verovatno je tu zaslužna pojačana pigmentacija kože do koje dolazi posredstvom ultravioletnog zračenja koje se na žalost više ne redukuje prolaskom kroz stratosferu.
Smarač: To ti kažem, garava ko vrana.
Ti: Da, znaš latinski naziv za vranu je "Laurana Arauzona" a njen mitološki značaj prisutan je kroz arheološke iskopine o starovekovnim narodima...zapravo morfološki posmatrano reč "vrana" vuče korene od reči...
Smarač: Brate čuo sam da je dvocevka!!!
Ti: Moguće mada dvocevnost koturova primicača dosta zavisi od same polupropustljive elastidoidnosti kateterskih litijum diodnih pufni koje..
Smarač: E brate, žurim!
Ti(u sebi): Moram da zapamtim ovo što sam izlupao za sledeći put.
